Peršun i kompot umiruju želudac

 

 

Prvo pravilo ishrane kod hroničnog gastritisa je raznovrsna ishrana. To daje želucu veće mogućnosti da iz raznih sastojaka hrane uzme ono što je organizmu potrebno.
Drugo osnovno pravilo su česti i mali obroci. Preporučuje se čak da se hrana podeli u šest do sedam obroka. Dobro bi bilo kad bi obroci bili u isto ili približno isto vreme svakog dana. To izgleda ovako: doručak, užina, ručak 1, ručak 2, užina, večera.
Gastroenterolozi, takođe, savetuju da treba jesti lagano i duže žvakati hranu. Želudac dobija usitnjenu hranu i nema velikog utroška mišićne snage želuca na mešanje i sitnjenje hrane.
Hranu je najbolje kuvati ili dinstati na malo ulja. Dobro je i da bude sitno iseckana, najbolje u obliku pirea. Ono što u svakom slučaju treba da se izbegava je presno povrće koje zbog čvrstine mehanički draži sluznicu želuca.

Izuzetak su paradajz (bez kožice), zelena salata i svež kupus.
Kod gastritisa se često preporučuje pijenje mleka zbog njegovog neutrališućeg dejstva. Ni tu ne treba preterivati jer će velike količine mleka pokrenuti proces varenja i sekreciju želudačne kiseline.
 
Izbor namirnica

Žitarice -
Poželjno je: tost, testenine, griz, pirinač. Ne preporučuje se: svež hleb bilo koje vrste, lisnata testa i testa koja sadrže kvasac.


Mleko i mlečni proizvodi - Dozvoljeni su svi mlečni proizvodi od obranog mleka i sa malim procentom mlečne masti. Izbegavati punomasne sireve, pavlaku.


Meso - Dozvoljena su sva nemasna mesa - piletina, teletina, junetina, najbolje kuvana, od prerađevina samo ćureća ili pileća prsa. Nisu dozvoljeni: svinjetina, meso divljači, sva dimljena ili usoljena mesa, pohovana, pržena.


Jaja - Treba izbegavati tvrdo kuvana i pržena jaja.

Riba - Dozvoljene su sve nemasne bele ribe, a treba izbegavati rakove, školjke, lignje i druge plodove mora.

Povrće - Dozvoljeno: kuvano, na pari ili dinstano - krompir, spanać, blitva, cvekla, boranija, tikvice, šargarepa, karfiol, paradajz (bez kožice), zelena salata, svež kupus.

Nije dozvoljeno: sve ostalo sveže povrće, krastavci, rotkvice, luk, paprika, pečurke (trebalo bi ih izbegavati u bilo kom obliku), pržen krompir, i sve konzervirano povrće.


Voće - Dozvoljeno: jabuke (bez kore, i najbolje rendane), breskve, kajsije, banane, sveže ceđeni voćni sokovi, naročito se dobro podnose voćni kompoti.
Treba izbegavati: nezrelo voće, orahe, bademe, smokve, trešnje, višnje, sve agrume.
Pića - Poželjno je izbegavati alkohol, gazirano, kafu i sve što sadrži kofein u većim dozama, crni čaj.
Začini -  Izbegavati: biber, mlevenu ljutu papriku, sirće, senf, ren.


Vruće i hladno - Hladna i vruća jela, jako začinjenu i naročito kiselu hranu treba strogo izbegavati. Postoje začini kao što je peršun koji ima jako povoljan učinak na želudac.

So je takođe dozvoljena i poželjna, ali s njom ne treba preterivati.

Treba piti 1,5 litara tečnosti na dan. Najbolji izbor je obična voda, ali mogu i blagi čajevi, ili voda sa nekoliko kapi limuna.